Насе последње веце
Време пребрзо теце
Казем, остани ту
Јер људи се не растају у недељу
Нема ниједне реци
Да твој одлазак спреци
Казем, иди сто пре
Јер јутро брзо свануце
А ја мрзим растанке
У недељу кад се туга одмара
(у недељу)
У недељу небо врата отвара
(у недељу)
И сватови увек тада пролазе
Поред моје улице
Зато немој молим те (молим те)
У недељу (у недељу) и ја бело облацим
Да те брзе преболим
И сто пре заборавим
Нема ниједне реци
Да твој одлазак спреци
Казем, иди сто пре
Јер јутро брзо свануце
А ја мрзим растанке
У недељу кад се туга одмара
(у недељу)
У недељу небо врата отвара
(у недељу)
И сватови увек тада пролазе
Поред моје улице
Зато немој молим те (молим те)
У недељу (у недељу) и ја бело облацим
Да те брзе преболим
И сто пре заборавим
У недељу кад се туга одмара
(у недељу) у недељу небо врата отвара
И сватови увек тада пролазе
Поред моје улице
Зато немој молим те (молим те)
У недељу (у недељу) и ја бело облацим
Да те брзе преболим
И сто пре заборавим
У недељу, да те брзе преболим